Eko klub VrBa
 
 
Facebook Image
Banner
Twitter Image

plesimuzika.jpg
flajersajt.jpg
spust.png
plakat.jpg
ocistimosrbiju.jpg
nasa.jpg
spustise.jpg
logo-ekovrba.jpg
kingstown1.jpg
ernsthaeckel.jpg
2u9ub86.jpg

Recikliraj

Reciklaža

Reciklaža je proces izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje u iste ili slične svrhe. Proces uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari i materijala. Važno je odvojiti otpad prema vrsti jer se mnoge otpadne materije mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Sve što može ponovo da se iskoristi a ne da se baci je recikliranje.
Primeri za reciklažu u svakodnevnom životu su:
- poklanjanje odeće koja se ne koristi (bolje i korisnije nego da se odeća baca)
- pravljenje komposta od organskih ostataka itd.

Neke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu naći ekološke zamene.
Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti sistem upravljanja otpadom.

Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR):
R - reduce - smanjiti
R - reuse - ponovo koristiti
R - recycle - reciklirati.

Reciklažom se postižu sledeći ciljevi:
- štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porekla i ima ih u prirodi u ograničenim količinama)
- štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent,a reciklažom se štiti životna sredina)
- otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala zahtevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mestima).

U pogledu mogućnosti ponovnog iskorišćenja materijali mogu biti:
- reciklabilni - mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje
- nereciklabilni - ne mogu se vratiti u proces proizvodnje i koriste se za dobijanje energije-spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište.

Gotovo sve može da se reciklira: papir, karton, plastika, staklo, aluminijum, bakar, gvožđe, keramika, elektronski i električni otpad...

Recikliranje papira

Recikliranje papira

Papir se dobija iz celuloze,sirovine koja je osnovni sastojak drveta. Potrebo je poseći brojna stabla da bi se proizveo papir. Pošto govorimo o prirodnom resursu potrebno je brinuti o njegovoj količini. Primer nebrige je Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom, a danas je samo oko 5%.
Papira ima oko 30% u našem otpadu. Moguće je reciklirati sve vrste novina, karton, papirne i kartonske kesa, papir za pisanje i ambalaž u od papira i kartona i to od 5-7 puta.
Reciklažom 1tone kancelarijskog papira uštedimo 4.200kW električne energije, 32.000 l vode, 74% se manje zagađuje vazduh i spasili smo 17 stabala.

Recikliranje plastike

Recikliranje plastike

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte, rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu nestati za 35 godina. Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 100-1.000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se onoliko koseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan, što govori o opasnosti uništavanja i spaljivanja plastike. Zato su najbolje rešenje preventivne mere, izbegavanje kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.

U poslednje vreme su se pojavile posebne vrste plastike koje se mogu reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. Ovo prvenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja, itd.
Primer znatne koristi od reciklaže plastike je podatak iz Nemačke (2001. godina). Sa ušteđenom energijom korišćenjem stare plastike moglo je 1,8 miliona domaćinstava u Berlinu da se snabde električnom energijom 130 dana. U novcu, ta ušteda je iznosila 523 miliona maraka.

Recikliranje stakla

Recikliranje stakla

Staklo se proizvodi od prirodnih materijala: kvarcni pesak, voda, kreč i treba voditi računa o njihovim zalihama. U procesu proizvodnje stakla troši se dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.
Glavne prednosti reciklaže stakla su:
- ušteda energije (25%),
- minimalno zagađenje vazduha,
- reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte

- smanjuju se kapaciteti potrebni za krajnje odlaganje

Treba imati na umu da je reciklaža druga najbolja mogućnost, a najbolje ekološko rešenje je korišćenje povratne ambalaže. Reciklažom jedne staklene flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W može da svetli puna 4 sata.


Recikliranje metala

Reciklaža metala (aluminijum, bakar, gvožđe)

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i sl. Metali se dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre se iskopavaju rude čime se narušavaju ili uništavaju čitavi predeli (livade, brda, planine…). Zatim se vrši prečišćavanje rude ispiranjem u vodi, koja se na taj način zagađuje.
U nekim razvijenim zemljama stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se može kupiti nov auto. Kod nas bi se, za početak, moglo krenuti sa prikupljanjem konzervi, bočica i kutijica. Najbolje ekološko rešenje je ne kupovati niti koristiti proizvode sa metalnom ambalažom.

Recikliranje elektronskog i električnog otpada

Reciklaža elektronskog i električnog otpada

Elektronski i električni otpad spade u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata: kućne aparate, IT opremu, rasvetnu opremu, elektronske igračke, medicinske uređaje, fluorescentne cevi itd. Ovi proizvodi sadrže živu, olovo, kadmijum, berilijum itd. Ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, zagađuju i uništavaju životnu sredinu i mogu dovesti do pojave oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera… Savetuje se kupovina kvalitetnih proizvoda i popravka starih aparata.

Recikliram jer:


- manje se uništava priroda jer reciklažom čuvam prirodne sirovine,
- smanjujem uticaj otpada na zagađenje vode, vazduha i zemlje,
- čuvam živote i zdravlje biljaka i životinja i svih koje volim,
- smanjujem količinu energije da bi se nešto proizvelo,
- štedim novac, jer ovim proizvodi pojeftinjuju,
- štedim prostor koji bi bio uništen za deponije otpada,
- štedim prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina,
- činim našu okolinu čistom i lepom.

Vreme potrebno da se neki materijali prirodno razlože na deponiji ili u prirodi:


- hrana, cveće i svi organski proizvodi-1 do 2 nedelje,
- papir (neplastificiran)-10 do 30 dana,
- pamučna odeća-2 do 5 meseci,
- vuneni predmeti-1 godina,
- drvo-10 do 15 godina,
- konzerva-100 do 500 godina,
- plastična kesa-400 do milion godina,
- staklena flaša-nikada.

Biorazgradivi otpad i kompostiranje


Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) - organski proizvodi čine 35%- 40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže - razlaganjem. Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Ovaj postupak je čist, jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva, koje su veoma opasne.
Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe, potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi (dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća, pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja - humus. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće, posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.

Zašto je humusna zemlja tako dobra:


- zemlja duže vreme ostaje hranljiva za biljke,
- biljkama daje 16 neophodnih hranljivih sastojaka,
- nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva,
- zemlja je lakša za obradu,
- zemlja je leti hladnija, a zimi toplija,
- sprečava odnošenje i spiranje zemlje - eroziju,
- kontroliše rast korova u bašti.
 
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner
Banner

Copyright © 2010-2017 Eko Klub VrBa. Sva prava zadržana.